Afekt / intenzitet / koncept - studija slučaja iz eksperimentalne humanistike
DOI:
https://doi.org/10.65265/ndhdrx97Ključne riječi:
afekt, intenzitet, politika afekta, tehnologija, teloSažetak
U eseju biće reči o različitim teorijama afekta i njihovim transpozicijama u domenu spekulativne filozofije, estetike, teorije umetnosti, teorije medija, tehnologije i politike. Afekt se pretpostavlja i tumači kao stvarna ili zamišljena sila varijantnog ili invarijantnog intenziteta koji deluje na telo gledaoca, slušaoca, čitaoca ili saučesnika u neizvesnom događaju. Razrađuje se razlika afekta i emocije. Zatim se analiziraju i raspravljaju stvarne ili fikcionalizovane povezanosti afekta čulnog, konceptualnog i diskurzivnog znanja o spoljašnjem silovitom i intenzivnom dejstvu na telo. Namera autora eseja je da pokaže i argumentuje da ne postoji jedan celovit koncept afekta, već da su moguće različite spekulacije o afektu, refleksije doživljaja afektivnog dejstva, izvođenja afekta kao neimenovane intenzivne sile, kao imenovane sile te kao koncepta koji se može realizovati određenim estetskim i umetničkim medijima (Todorović, Thome, Graham, Makavejev, Dreyer), ali i tehnologijama proizvodnje agresivnog i nasilnog impakta na pojedinca ili malu tj. veliku grupu pojedinaca. Posebna pažnja se posvećuje raspravi razlika izvođenja afekta u politici, vizuelnim umetnostima, muzici, književnosti, filmu ili televiziji. Na opštoj teorijskoj razini karakteristično je uspostavljanje razlika između konceptualne, diskurzivne i narativne analize i rasprave prepoznavanja, identifikovanja i prezentovanja afekta i afektivnog impakta. Biće jasno naznačene razlike u doživljaju i tumačenju afekta u filozofiji (de Sponoza, Deleuze & Guattari), psihoanalizi (Lacan), estetici i teoriji medija i kulturi (Massumi, Bruno, Ahmed).
Reference
Ahmed, S. (2020). Kulturna politika emocija. Prevod Andy Jelčić. Fraktura.
Altiser, L. (2009). Ideologija i državni ideološki aparati (Beleška za istraživanje). Prevod Andrija Filipović. Karpos.
Badiou, A. (1996). Etika / Razprava o zavesti o Zlu. Prevod Jelica Šumič-Riha. Problemi 1 XXXIV.
Brinkema, E. (2014). The Forms of the Affects. Duke University Press. DOI: https://doi.org/10.1515/9780822376774
Bruno, G. (2018). Atlas of Emotion / Journeys in Art, Architecture, and Film. Verso.
Delez, Ž., Gatari, F. (1995). Šta je filozofija? Prevod Slavica Miletić. IK Zorana Stojanovića.
Deleuze, G., Guattari, F. (2013). Tisuću platoa / Kapitalizam i shizofrenija 2. Prevod Marko Gregorić. Sandorf i Mizantrop.
Delilo, D. (2005). Bodi artist. Prevod Zoran Paunović. Geopoetika.
de Spinoza, B. (1970). Etika geometrijskim redom izložena i u pet delova podeljena. Prevod Ksenija Atanasijević. Kultura.
Eyers, T. (2015). Post-Rationalism. Psychoanalysis, Epistemology, and Marxism in Post-War France. Bloomsbury.
Foucault, M. (1980). Power/Knowledge. Selected Interviews and Other Writings 1972—1977. Prevod Colin Gordon, Leo Marshall, John Mepham, Kate Soper. Pantheon Books.
Grosz, E. (2017). The Incorporeal. Onthology, ethics and the Limits of Matterialism. Columbia University Press. DOI: https://doi.org/10.7312/gros18162
Guattari, F. (1984). Chaosmosis – an ethico-aesthetic paradigm. Prevod Paul Bains, Julian Pefanis. Indiana University Press.
Holert, T., Mende, D., Pantenburg, V. (2017). Harun Farocki: Before Your Eyes – Vietnam / Commentary Documents Material. Harun Farocki Institut.
Johnston, A. (2009). Affective Life between Signifiers and Jouis-sens: Lacan”s Senti-ments and Affectuations, Filozofski vestnik, br. 2, str. 113-141.
Kang, H. (2024). Ljudska dijela. Prevod Mirna Čubranić. Hena.com.
Laclau, E. (2009). Artikulacija in meje metafore. Prevod Rok Benčin. Filozofski vestnik, br. 1, str. 67–88.
Lakan, Ž. (1983). Spisi (izbor). Prevod Danica Mijović, Filip Filipović. Prosveta.
Lepecki, A. (2016). Singularities. Dance in the age of performance. Routledge. DOI: https://doi.org/10.4324/9781315694948
Makavejev, D. (1972). WR: Mysteries of the Organism. Avon.
Malabou, C. (2016). Ontologija nezgode. Esej o razaralačkoj plastičnosti. Prevod Marko Gregorić. Multikulturalni institut.
Martinac, I. Pavić S. (1980). Carl Theodor Dreyer – Stradanje Ivane Orleanske. Prevod Mirjana Raspudić. Slavica film i Centar za kulturu radničkog sveučilišta Đuro Salaj.
Massumi, B. (2002). Parables for the Virtual. Movement, Affect, Sensation. Duke University Press. DOI: https://doi.org/10.1215/9780822383574
Massumi, B. (2003). A Shock to Thought. Expression after Deleuze and Guattari. Routledge.
Misek, R. (2008). A Parallax View of Psycho. International Journal of Žižek Studies. Vol. 2.1. Pristupljeno 4. 4. 4. 2025. https://zizekstudies.org/index.php/IJZS/article/view/43/40
Montag, W. (2003). Louis Althusser. Palgrave Macmillan. DOI: https://doi.org/10.1007/978-1-137-04295-8
Nedoh, B. (2020). Anxiety and Ontology: Toward the Lacanian Materialist Metapsychology of the Affect. Filozofski vestnik, br. 3, str. 177–208. DOI: https://doi.org/10.3986/fv.41.3.05
Rainer, Y. (2006). Feelings Are Facts. A Life. The MIT Press.
Simondon, G. (2017). The regulative function of culture in the relation between man and the world of technical objects. Current problems. On the Mode of Existence of Technical Objects. Prevod Cécile Malaspina, John Rogove (str. 129–163). Univocal Publishing.
Šuvaković, M. (2009). Z.T. - INTENZITET AFEKTA : Performansi, akcije, instalacije: retrospektiva Zorana Todorovića. Muzej savremene umetnosti Vojvodine.
Šuvaković, M. (2020). 3E – Estetika, Epistemologija, Etika spekulativnih i De Re medija. Fakultet za medije i komunikacije.
Preuzimanja
Objavljeno
Broj časopisa
Rubrika
Licenca
Autorska prava (c) 2025 https://apuri.uniri.hr/wp-content/uploads/2025/01/Prava-koristenja-1.pdf
Ovo djelo je licencirano pod licencom Creative Commons Attribution 4.0 Međunarodna licenca.
Svi objavljeni radovi distribuirani su pod licencom Creative Commons Attribution 4.0 International (CC BY 4.0).
